Sataraš sa rižom… Riža okruglog zrna, dinstana u sosu od paprika, luka i paradajza, je lagana, vegetarijanska opcija za večeru.
Kao ni prethodni sataraš koji smo zajedno pripremali, ni ova verzija nije u njegovom tradicionalnom formatu. Savremena balkanska kuhinja je sebi dozvolila nadograđivanje.
Kada govorimo o satarašu, nekoj takoreći balkanskoj verziji woka, mi u stvari pričamo o jednom vegetarijanskom sosu. Današnji recept je iz maminog repertoara. Iako blizak tradiciji, riža koju smo mu dodali ga pretvara iz sosa u čitavo vegetarijansko jelo. Jelo koje ce vas zasititi! (Mesojedi: možete dodati prženo ili pečeno meso.)
***
Moram vam nešto priznati.
U zadnjih nekoliko godina ne čitam često. Povremeno je nailazila navala informacija, svakako. Tu i tamo se poneka knjiga i pročitala. Ali ovo nije bila ona moram da završim ovu knjigu jer ona je sve što sad za mene postoji vrsta čitanja iz mladosti. Donedavno, da vam je neko rekao da su me istjerali iz biblioteke jer sam u istom danu podigla knjigu, pročitala je, a potom otišla po drugu, ne bi mi povjerovali. Sve zato što me dugo niste vidjeli sa knjigom u ruci.
Vrijeme nije problem. Pomakla sam čitanje na dno liste prioriteta. Distanca se svako malo povećavala. I umjesto da se pomirimo, da nastavimo našu vruću aferu, napustila sam čitanje i našla druge zanimacije.
Svaka osoba koju sam upoznala ovisi o nečem. Većina ovisnosti je društveno prihvaćena, i kao takva nije prepoznata za ono što jeste. Ja sam ovisna o uzastopnom gledanju serija. Neki dan sam shvatila da sam u prenapunjenoj sedmici ipak našla dovoljno vremena da odgledam dvije sezone Narcosa (oko 15-20 sati?), dok se knjige gomilaju oko mog natkasna.
Knjige nisu problem. Knjige se nisu pokvarile. Azar Nafisi je jednom sebe opisala kao promiskuitetnu kad je čitanje u pitanju. Tu se prepoznajem. Kad su u pitanju ozbiljnije knjige, rijetko da ću pročitati nesto napisano u zadnjih desetak godina. Kao dobra čorba, knjiga treba da plati svoj ceh prije nego što je spremna za konzumiranje. A tad nek započne hranjenje!
Ali ponekad mi se prohtije knjiga koja ne iziskuje analizu, knjiga ekvivalentna jelu iz McDonalds-a. Neka vrsta ‘Big Mac’ izdanja. Na bosanskom ovo zovemo beletristikom, vrstom fikcije koja se bavi estetikom više nego literaturom. Ali u današnje vrijeme estetika se pogoršala, i beletristika je sad brza hrana za mozak, nešto što se pojede brzo i bez razmišljanja. Ponekad padnem na njen šarm. A ponekad volim i knjige o samousavršavanju.
Kad smo kod usavršavanja, od 2017. sam opet počela da čitam. Još to nije onaj tempo od prije. Ali, ljudi, ja ponovo čitam! U tome mi uveliko pomažu dva pravila.
- Uvijek nosim knjigu sa sobom. (Najbolje su knjige u tradicionalnom formatu, eBooks su ok, ali audio knjige me uspavaju tako da njih nikako ne slušam.)
- Ako mi se knjiga ne svidi poslije 30tak stranica, zatvorim je i krenem čitati drugu.
Slijedi šta sam čitala u martu.
Haruki Murakami, 1Q84. Konačno sam je završila. Priča o muškarcu i ženi koji na neki način spasavaju (paralelni?) svijet. Murakami se igra sa trunčicom magičnog realizma, taman toliko da pomislite da se radnja (skoro) može odigrati. Ali vi kao čitatelj niste primorani da potpuno suspendujete svoja uvjerenja. Velika knjiga brzog tempa.
Charles Bukowski, Tako Mrtvi Vole. Ovo je kolekcija njegovih priča iz različitih knjiga. Bukovskog ili volite ili mrzite. Iskren je, prljav, nekad odvratan. Ali teško da ćete opet susresti ovako čistu i sirovu prozu.
Jacob Lund Fisker, Early Retirement Extreme. Ova knjiga, i propratni blog, započeli su mini-revoluciju u SAD. Otkako je publikovana, vidjeli smo veliki rast među blogerima koji nam pokušavaju ukazati na to da mijenjamo previše životne energije za dolar. Penzija nije prava riječ za ovo, Jacob ustvari predlaže da dovedete finansije u red, a zatim radite šta želite sa svojim vremenom. Da biste bili pobornik njegove filozofije, morate sebi nametnuti stroge mjere štednje, koje se (ako živite u zemljama zapada) relativno brzo isplate. Ova mala knjiga će vas definitivno natjerati na razmišljanje.
George Perec, Life a User’s Manual. Željela sam da zavolim ovu knjigu. Zamislite zgradu u Parizu, seciranu na pola po visini. E sad virite u život svakog njenog stanara, dok se osnovna priča povezuje i odvezuje, konektujući sve te priče zajedno. Odlična ideja. Dosadna proza. Nisam se nikako mogla povezati sa ovom knjigom. Jedna interesantna stvar je način na koji Perec koristi liste. U svakom slučaju, počela sam i zaustavila se nekoliko puta. Konačno sam poslušala svoje pravilo broj 2, i započela novu knjigu.
Šta vi trenutno čitate?
- 6 supenih kašika ulja
- 2 luka (srednje veličine, isjeckana na veće komade)
- 3-4 paprike (žute i crvene, narezane na rezance)
- 2 paradajza (oguljena i nasjeckana)
- 1 kafena kašika vegete
- Biber po želji
- 1 šolja riže (okruglo zrno)
- Naspite ulje u dublju tavu i ugrijte na srednjoj temperaturi. Dodajte luk i dinstajte dok se ne kristalizuje. Dodajte paprike, i nastavite dinstati. Na kraju dodajte i začine i dinstajte još malo. (Dinstaćete oko 20 minuta.)
- Operite rižu i dodajte je u tavu. Dok dinstate, dodajite po malo vode (dodaćete oko 1 do 1,5 šolju vode). Poslije 20tak minuta, ili kad riža omekša, sklonite sa ploče i servirajte.
Leave a Reply