Supa minestrone: gusta, topla, ukusna, i prepuna povrća.
Ova klasična, talijanska supa je jedna od najomiljenijih u mojoj familiji. Recept je mama dobila od prijateljice dok smo živjeli u SAD. Svi redom jedva čekaju da je napravi, tako da sam kroz vrijeme i ja ubacila ovu predivnu juhu u svoj repertoar.
Znate mene i supe. Ja bih se udala za supu da mogu.
Ali šalu na stranu. Minestrone je dosta melanholična uspomena za sve nas.
Kad smo stigli u Ameriku, bilo nas je samo troje. Mama, tata i ja. Sarajevska opsada će trajati još nekoliko mjeseci. Ali mi to tada nismo znali. Živjeli smo u konstantnom strahu, jer su brat i sestra ostali iza nas, u Sarajevu. Sestra radi ljubavi. Brat nije mogao napustiti vojsku.
Naši počeci su bili teški, ali ne moram vam pričati o tome. Svaki početak je težak. Svaka promjena, teška.
Ova sudbonosna podjela naše porodice, jedna ćelija podijeljena na dva-u-jedan familiju, je uticala na sve nas. Pogotovo na mamu. U kratkom periodu kad smo otišli iz Sarajeva nekoliko je puta završavala u hitnoj. Doktori nisu ustanovili fizički razlog zašto je mama stalno gubila svijest.
Tata je također bio van elementa. On se odlučio vratiti u Sarajevo prije nego što je avion sletio u Ameriku. Njegov povratak je čekao deset godina, ali ni to tada nismo znali.
U tom momentu bili smo preko bare. A mama je bila u bolnici.
Tata je neprestalno trčao iz bolnice kući, i iz kuće u bolnicu. Kilometre je prešao u svojim kvalitetnim evropskim cipelama, koje nimalo nisu mogle da se priviknu na američke autoputeve u provinciji.
Gurnuti u novi, čudni svijet, on je bio kao lik iz Achebeovog Stvari se Raspadaju (Things Fall Apart).
Mama je bila krhka. Blijeda. Umorna.
Nedavno sam pronašla jednu njenu sliku iz tog perioda. Trebao mi je momenat da je prepoznam. Izgledala je kao da joj je sedamdeset godina, a bila je u ranim četrdesetim. Izdubljeni obrzi. Oči lišene nade. Veliki sako je visio sa nje i asocirao na mantil koji visi sa ofingera.
Otpustili su je iz bolnice bez dijagnoze. Gađali su nas riječima kao što je stres. Stres. Smijali smo se. Stres. Stres je modus operandi. Način na koji čovjek živi. Kako to mislite stress? Pokažite nam nekog ko nije pod stresom.
Ubrzo poslije toga počela je ispoljavati znakove artritisa. Ručni zglobovi su joj se podpulali, kao da su pripadali rukama nekog diva. Sve ju je pržilo iznutra. Nekad nije mogla da pomjeri ruku ni milimetar. Nekad nije mogla da pomjeri ni drugu ruku. Gromovi bola su se razlijevali kroz njeno tijelo svaki put kad bi pomislila da napravi neki brz pokret.
Zima je dobro udarila. Artritis je udario još jače.
Ali u tih nekoliko sedmica, mama je našla posao. To je bila velika stvar za nas. Ulazili smo u rutinu. Ujutro bi popili kafu zajedno. Ja bih sjela na autobus i išla u školu. Tata je vozio mamu na posao. Išli smo prema nečemu.
Ali dugo prije nego bismo popili kafu, mama se budila, i čula bih njeno muklo stenjanje. Otišla bih u njihovu spavaću sobu, i gledala tihe suze kako trče niz njeno lice. Nije mogla navući bluzu od bola.
Odakle se ova zlobna kondicija pojavila? Radi genetike? Radi godina pranja veša na ruke, sa hladnom kišnicom jer tokom opsade nismo imali druge? Radi penjanja na petnaesti sprat sa desetinama litara vode svaki dan?
Ili je to bio taj naporni stres koji su nam spominjali?
Nekad, poslije što bih joj pomogla da se obuče, zamolila bi me da pripremim večeru kad se vratim iz škole. Davala mi je jednostavne recepte, nešto što sam čak i ja znala skuhati. Minestrone je bila jedno od tih jela.
Ovo je bio moj doprinos novim počecima u našoj familiji.
***
Želite li pogledati neke druge recepte slične minestrone supi? Možete ih naći u indexu. Preporučujem vam hercegovačku supu sa gljivama (gljive, paradajz, celer i peršun, dinstani do perfekcije), ili tradicionalnu begovu čorbu (upoznajte bamiju ili okru na najukusniji način).
Prep Time:
Yield:
Category:
Print
PinIngredients
- 4 mrkve (oguljene i isjeckane)
- 1 veliki luk (oguljen i iscjeckan)
- 500 grama faširanog mesa
- 225 grama mahuna (popolovljenih)
- 2 velika krompira (oguljena i nasjeckana)
- 225 grama crvenog graha (iz konzerve)
- 225 grama bijelog graha (iz konzerve)
- 115 grama graška
- 3 paradajza (oguljena i nasjeckana)
- 120–170 mililitara paradajz sosa
- 1 supena kašika paradajz paste (opcionalno)
- 1 supena kašika šećera
- 2 supene kašike peršuna
- 1 kafena kašika soli
- 1/2 kafene kašike bibera
- Ulje
- 170–200 grama farfalle ili mašnaste tjestenine (tjestenina je opcionalna, možete koristiti i drugu vrstu)
- Vrhnje ili pavlaka (opcionalno)
Instructions
- Ogulite i nasjeckajte svo povrće. Ako koristite neko iz konzerve, dobro ga operite.
- U veću šerpu zagrijte nekoliko kašika ulja na srednjoj vatri. Dodajte i popržite mrkvu i luk dok ne omekane (oko desetak, petnaest minuta).
- Dodajte meso i nastavite dinstati još pet minuta.
- Dodajte mahune u šerpu i nastavite dinstati pet minuta. Dodajite po malo vode da ne zagori tokom kuhanja. (Dodaćete oko jednu šolju vode tokom dinstanja, i još 4-5 pred kraj.)
- Dodajte krompir i dinstajte pet minuta.
- Dodajte grašak i grah i dinstajte još pet minuta.
- Dodajte paradajz, i paradajz sos, zajedno sa ostatkom vode (4-5 čaša). Dobro promiješajte. Dodajte začine i pojačajte temperaturu. Kuhajte desetak minuta.
- Na kraju dodajte i tjesteninu. Ostavite da se kuha još desetak do petnaest minuta. Probajte da vidite da li vam odgovara količina začina i podesite po ih ukusu.
- Servirajte supu dok je vruća, uz pavlaku i hljeb.
Notes
Meso je opcionalno.
Ako nemate svo povrće sa liste, nema veze. Ova supa je opraštajuća.
Još je bolja kad prenoći.
Ako koristite suhi grah, potopite ga u vodi nekoliko sati prije kuhanja, dobro saperite i iscijedite pa onda dodajte u supu.
Leave a Reply